Sudski Veštak

POLISA GLOBOS-2017-2020.JPG

Rešenje.jpg

REŠENJE - SUDSKI VEŠTAK - ZORAN ĐURIĆ - KLIKNITE NA LINK  

(da pogledate rešenje o postavljenju sudskog veštaka)

 

SUDSKI VEŠTAK je stručno lice koje ispunjava formalne i suštinske uslove da se može baviti ovim časnim i odgovornim poslom. Sudski Veštak je saradnik suda i sudije pri čemu svojim stručnim nalazom i mišljenjem u velikoj meri pomaže sudu da se utvrdi istina, odnosno, da utvrdi odredjenu konkretnost činjenica, nakon čega se otvara ili zaključuje rasprava. Od kvaliteta i sveobuhvatnosti nalaza i mišljenja sudskog veštak zavisi tok i ishod sudskog ili vansudskog postupka.Sudski veštaci su, prema statusu u pravosudnom sistemu, lica koja imaju zadatak da utvrde i razjasne činjenice za koje je potrebno stručno znanje i iskustvo i iznesu mišljenje koje je zasnovano na naučnoj osnovi i stučnom stavu, a koje je potrebno za sud i stranke koje ovim znanjem ne raspolažu. Oni rade po nalozima i rešenjima sudova, kao i po nalozoma stranaka. Pored stručnosti veštak treba da poseduje i smisao da materiju veštačenja pretvori u izveštaj sudski veštak sa nalazom i mišljenjem i time pomogne sudu i sudiji kao i strankama u sporu tako što materiju veštačenja prezentira nepristrasno, stručno i na jasan i razumljiv način.

Registar sudskih veštaka građani mogu pronaći na sajtu Ministarstva pravde. Klikom na baner, koji se nalazi na levoj stani sajta, veštak se može pronaći izborom struke koja se traži i izborom suda na čijoj teritoriji treba obaviti veštačenje.

KONVERZIJA ZEMLJIŠTA ( deo iz uredbe :"Sl. glasnik RS", br. 67/2011)

( UREDBA O USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I NAČINU OSTVARIVANJA PRAVA NA KONVERZIJU PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE UZ NAKNADU, KAO I O NAČINU ODREĐIVANJA TRŽIŠNE VREDNOSTI GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA I VISINE NAKNADE PO OSNOVU KONVERZIJE PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE UZ NAKNADU)

Naknada za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu koje je predmet konverzije obračunava se tako što se tržišna vrednost tog građevinskog zemljišta, u momentu podnošenja zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, umanjuje za troškove pribavljanja prava korišćenja na tom građevinskom zemljištu, ukoliko je takvih troškova bilo, odnosno ako su ti troškovi nastali do 11. septembra 2009. godine.Tržišna vrednost građevinskog zemljišta i troškovi pribavljanja prava korišćenja, odnosno visina naknade za konverziju prava korišćenja, utvrđuju se u postupku koji sprovodi, po zahtevu lica koja imaju pravo na konverziju prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove (u daljem tekstu: nadležni organ), na čijoj teritoriji se nalazi građevinsko zemljište koje je predmet konverzije.

Tržišnu vrednost građevinskog zemljišta procenjuje stalni sudski veštak građevinske struke, odnosno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice registrovano za obavljanje procene vrednosti nepokretnosti.Sudski veštak, odnosno lice iz člana 12. stav 3. uredbe, dužan je da pribavi sve potrebne podatke i utvrdi činjenice propisane uredbom, na osnovu kojih se određuje tržišna vrednost građevinskog zemljišta.

Ukupna tržišna vrednost građevinskog zemljišta procenjena na način propisan ovom uredbom važi dve godine od dana donošenja akta kojim se utvrđuje tržišna vrednost.

Zahtev za utvrđivanje prava na konverziju podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove na čijoj teritoriji se nalazi građevinsko zemljište koje je predmet konverzije.Kada je predmet zahteva za konverziju građevinsko zemljište, odnosno katastarske parcele koje se nalaze na teritoriji više jedinica lokalnih samouprava, zahtev se podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi najveći broj katastarskih parcela ili se nalazi građevinsko zemljište sa najvećom površinom.

Kada nadležni organ utvrdi da su dostavljeni svi dokazi propisani Zakonom i ovom uredbom, odrediće veštaka građevinske struke, odnosno drugo lice iz člana 12. stav 3. ove uredbe, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upravni postupak.Sudski veštak, odnosno drugo lice iz člana 12. stav 3. ove uredbe, procenjuje tržišnu vrednost građevinskog zemljišta, revalorizovane troškove pribavljanja prava korišćenja, odnosno ukupnu naknadu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu.Sudski veštak, odnosno drugo lice iz člana 12. stav 3. ove uredbe je dužan da u roku od 30 dana od dana dostavljanja svih potrebnih podataka, dostavi nadležnom organu nalaz i mišljenje. Po potrebi, u postupku utvrđivanja visine naknade za konverziju, mogu se angažovati i veštaci drugih struka (finansijske, geodetske i sl.).Naknadu za rad sudskog veštaka, odnosno drugog lica iz člana 12. stav 3. ove uredbe snosi podnosilac zahteva.Svi državni organi, kao i organi jedinice lokalne samouprave, odnosno pravna lica čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, dužni su da sudskom veštaku, odnosno drugom licu iz člana 12. stav 3. ove uredbe, najkasnije u roku od osam dana od dana dostavljanja zahteva, dostave sve podatke potrebne za određivanje visine naknade za konverziju.

sudski vestaci

sudski vestak

sudski veštak

Z A K O N
O SUDSKIM VEŠTACIMA(deo )

I. UVODNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi za obavljanje veštačenja, postupak imenovanja i razrešenja sudskih veštaka (u daljem tekstu: veštak), postupak upisa i brisanja pravnih lica koja obavljaju poslove veštačenja, kao i prava i obaveze lica koja obavljaju veštačenje.

Član 2.

Poslovi veštačenja, u smislu ovog zakona, predstavljaju stručne aktivnosti čijim se obavljanjem, uz korišćenje naučnih, tehničkih i drugih dostignuća, pružaju sudu ili drugom organu koji vodi postupak potrebna stručna znanja koja se koriste prilikom utvrđivanja, ocene ili razjašnjenja pravno relevantnih činjenica.

Član 3.

Veštačenje obavljaju fizička i pravna lica koja ispunjavaju uslove predviđene ovim zakonom, državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove.
Izuzetno, ukoliko u Republici Srbiji nema veštaka odgovarajuće struke ili postoje drugi pravni ili stvarni razlozi zbog kojih veštaci iz Republike Srbije ne mogu obaviti poslove veštačenja u konkretnom predmetu, poslove veštačenja u Republici Srbiji može može u pojedinačnim slučajevima obavljati i veštak ili pravno lice iz druge države, koji prema zakonu te države ispunjavaju uslove za obavljanje poslova veštačenja.

Član 4.

Veštaka imenuje i razrešava ministar nadležan za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: ministar).
Ministar odlučuje i o upisu i brisanju pravnih lica u Registar pravnih lica za obavljanje poslova veštačenja.

Član 5.

Veštak ima pravo na naknadu troškova i pravo na nagradu za rad.

II. USLOVI ZA OBAVLJANJE POSLOVA VEŠTAČENJA

Član 6.

Fizičko lice može biti imenovano za veštaka ako pored opštih uslova za rad u državnim organima propisanih zakonom ispunjava i sledeće posebne uslove:
1) da ima odgovarajuće stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama, za određenu oblast veštačenja;
2) da ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci;
3) da poseduje stručno znanje i praktična iskustva u određenoj oblasti veštačenja;
4) da je dostojan za obavljanje poslova veštačenja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, za veštaka može biti imenovano lice koje ima najmanje završenu srednju školu, ako za određenu oblast veštačenja nema dovoljno veštaka sa stečenim visokim obrazovanjem.

Član 7.

Stručno znanje i praktična iskustva za određenu oblast veštačenja kandidat za veštaka dokazuje objavljenim stručnim ili naučnim radovima, potvrdom o učešću na savetovanjima u organizaciji stručnih udruženja, kao i mišljenjima ili preporukama sudova ili drugih državnih organa, stručnih udruženja, naučnih i drugih institucija ili pravnih lica u kojima je kandidat za veštaka radio, odnosno za koje je obavljao stručne poslove.
Kandidat za veštaka sa naučnim zvanjima nije dužan da dostavlja dokaze iz stava 1. ovog člana.

Član 8.

Fizičko lice može obavljati veštačenja samo ako je upisano u Registar veštaka.

Član 9.

Pravno lice može obavljati veštačenja ako ispunjava sledeće uslove:
1) da je upisano u registar nadležnog organa za delatnost veštačenja u odgovarajućoj oblasti;
2) da su u tom pravnom licu zaposlena lica koja su upisana u Registar veštaka.
U ime pravnog lica poslove veštačenja mogu obavljati samo lica iz stava 1. tačka 2. ovog člana.

Član 10.

Veštačenje mogu obavljati i državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove (fakulteti, instituti, zavodi i sl).
Organi i ustanove iz stava 1. ovog člana određuju jednog ili više stručnjaka odgovarajuće specijalnosti koji će obavljati veštačenje ili obrazuju komisije sastavljene od naučnih ili stručnih radnika koji su kod njih zaposleni.

III. POSTUPAK IMENOVANJA I RAZREŠENJA

Član 11.

Postojanje potrebe za veštacima za određene oblasti veštačenja predsednici prvostepenih sudova dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: ministarstvo).
Ministar objavljuje javni poziv za imenovanje veštaka u „Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici ministarstva, kada utvrdi da je nedovoljan broj veštaka za određenu oblast veštačenja.

Član 12.

Zahtev za imenovanje sa prilozima kojima se dokazuje ispunjenost uslova za obavljanje veštačenja kandidat za veštaka podnosi ministarstvu.
U zahtevu se navode lični podaci, zvanje, radna biografija, oblast veštačenja i uža specijalnost.

Član 13.

Rešenje o imenovanju veštaka donosi ministar.
Rešenje iz stava 1. ovog člana osnov je za upis u Registar veštaka.
Protiv rešenja kojim se odbija zahtev za imenovanje, kandidat za veštaka može pokrenuti upravni spor.

Član 14.

Rešenje o imenovanju veštaka sadrži prezime, ime jednog roditelja i ime veštaka, njegovo prebivalište i adresu, zvanje, oblast veštačenja i užu specijalnost veštaka.
Rešenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici ministarstva.

Član 15.

Veštak ima pečat pravougaonog oblika, veličine 4,5 x 2,5 cm, koji sadrži ime i prezime veštaka, njegovo prebivalište i oblast veštačenja.
Otisak pečata i svojeručni potpis veštak deponuje u Registru veštaka pri ministarstvu.

Član 16.

Ministarstvo vodi Registar veštaka.
U Registar veštaka unose se sledeći podaci: redni broj upisa, prezime, ime jednog roditelja i ime veštaka, godina rođenja, njegovo prebivalište, adresa i telefonski broj, zvanje, oblast veštačenja i uža specijalnost, broj i datum rešenja o imenovanju, odnosno razrešenju veštaka.
Registar veštaka vodi se u elektronskom obliku i javno je dostupan preko internet stranice ministarstva.
Pored Registra veštaka, ministarstvo vodi i zbirku isprava za svakog veštaka.
U zbirci isprava čuvaju se dokumenta na osnovu kojih je izvršen upis u Registar veštaka, kao i prijave podnete protiv veštaka, rešenja o izrečenim novčanim kaznama i predlozi za razrešenje veštaka.

Član 17.

Sudski Vestak je dužan da o promeni podataka iz člana 16. stav 2. ovog zakona obavesti ministarstvo odmah, a najkasnije u roku od osam dana od dana promene podatka.

Član 18.

Sud, odnosno organ koji vodi postupak prati rad veštaka i o svojim primedbama i novčanim kaznama koje su izrečene veštaku obaveštava ministarstvo.
Sud, odnosno organ koji vodi postupak, je dužan da prati rad veštaka i da za veštačenje u pojedinom predmetu određuje veštaka koji ima prebivalište na području tog suda, vodeći računa da veštaci iz iste oblasti budu ravnomerno angažovani.
Na sednicama sudija u prvostepenim sudovima, najmanje jednom godišnje, razmatraju se pitanja od značaja za sud koji se odnose na rad veštaka.
Na osnovu zaključka sednice sudija, predsednik suda može utvrditi potrebu za povećanjem broja veštaka za određenu oblast ili podneti obrazložen predlog za razrešenje veštaka.
Obrazloženi predlog za razrešenje veštaka zbog nestručnog, neurednog ili nesavesnog veštačenja može podneti sud, organ koji vodi postupak, odnosno stranke ili drugi učesnici u sudskom ili drugom postupku.

Član 19.

Sudski Vestak će biti razrešen:
1) na sopstveni zahtev;
2) ako se utvrdi da nisu postojali, odnosno da su prestali uslovi na osnovu kojih je imenovan;
3) ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim ili nepodobnim za vršenje poslova veštačenja;
4) ako mu bude izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti u oblasti u kojoj obavlja veštačenje;
5) ako mu na osnovu sudske odluke bude oduzeta ili ograničena poslovna sposobnost;
6) ako se na način propisan zakonom utvrdi da je izgubio radnu sposobnost;
7) ako neuredno, nesavesno ili nestručno obavlja veštačenje.
Veštak neuredno i nesavesno obavlja veštačenje ako neopravdano odbija da veštači, ne odaziva se na pozive suda ili drugog organa koji vodi postupak, ne obavi veštačenje u roku koji određen i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Veštak nestručno obavlja veštačenje ako daje nepotpune, nejasne, protivrečne ili netačne nalaze.
U postupku koji se vodi po predlogu za razrešenje veštaka ministar može formirati stručnu komisiju od tri člana iz reda vodećih stručnjaka u oblasti u kojoj veštak veštači, radi ocene stručnosti rada veštaka i može omogućiti veštaku da se izjasni o činjenicama i okolnostima na kojima se zasniva predlog za razrešenje.

Član 20.

Sudski Vestak ne može obavljati veštačenja ako je protiv njega pokrenut krivični postupak za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova veštačenja, dok ovaj postupak traje.
O pokretanju krivičnog postupka protiv veštaka organ koji vodi postupak bez odlaganja obaveštava ministarstvo.
Po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka, sud o njegovom ishodu obaveštava ministarstvo.

Član 21.

Protiv rešenja o razrešenju veštak može pokrenuti upravni spor.
Veštak koji je razrešen briše se iz Registra veštaka, a rešenje o razrešenju veštaka objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije".

Član 31.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o uslovima za obavljanje poslova veštačenja („Službeni glasnik SRS", br. 16/87 i 17/87 - ispravka).

Član 32.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije".

Get our toolbar!